Mnoge članice EU i dalje ne žele evro kao nacionalnu valutu

Prošlo je oko 20 godina od uvođenja evra ali neke evropske zemlje ga i dalje ne žele. Zemlje poput Švedske, Češke, Poljske i Mađarske iako su u obavezi da uvedu evro kao svoju monetu i dalje odlažu taj korak. 

Raznorazne političke, sociološke i pravne konotacije predstavljuju faktor za takav postupak, a uglavnom kao razlog navode gubitak monetarnog suvereniteta, što se može zaključiti iz publikacije „20-godišnjica evra: Zašto se neke zemlje još uvek ne žele pridružiti?“ autora Milan Deskar-Škrbića i Davora Kunovaca.

Čak 19 zemalja EU je uvelo zajedničku valutu, od njih 27, dok su Bugarska, Rumunija i Hrvatska izrazile jaku želju za uvođenjem evra. Javni dug u ovim zemljama je jako osetljiv na kursni rizik, dok mogućnosti za autonomnu monetarnu politiku su već ograničene.  Zato je izbor ovih zemalja kao i njihova želja izrazito opravdana, a posebno ako se osvrnemo na Hrvatsku čiji je javni dug porastao na čak 334 milijarde do sada. 

Danska npr. nije po zakonu u obavezi da uvede evro i čvrsto se drži svoje monete. Švedska, Poljska i Češka po zakonu jesu u obavezi da uvedu evro ali to vešto izbegavaju. Postoje čak i problemi emocionalne vrste gde kolektivna svest ovih naroda prosto odbija da pristane na neku drugu monetu osim nacionalne, što i ne predstavlja neki čvrst ekonomski argument.